Објављен је први роман о нашем великом песнику и дипломати Јовану Дучићу. Аутор књиге "Химерина крв" је Славиша Павловић. О Дучићу знамо много, а можда најбоље да је целог живота био велики родољуб.

Аутор књиге о Јовану Дучићу, "Химерина крв", Славиша Павловић рекао је да је занимљивост који је током стварања књиге сазнао да се Дучић након успешно обављене дипломатске мисије у Риму надао да ће постати премијер Краљевине Југославије 1937. године.

"Међутим, он је за то награђен местом амбасадора у Румунији. Он, заправо, у свом дневнику каже да је склоњен далеко да поштени људи попут њега не би били", навео је Славиша Павловић.

Од родног Требиња преко Београда, па до Париза и Рима, књига прати све градове и године у којима је Дучић стварао и живео. "Без обзира што је мало свог живота провео у Требињу, он стално говори о свом родном граду да би га схватио морао сам и ја да упознам тај заиста можда најлепши град на Балкану", казао је аутор књиге. Павловић наводи да су за Јована Дучића као песника и дипломату најбитнија два момента – почетак дипломатске каријере у Софији и дипломатска мисија у Риму. "Има веома значајна епизода у Риму и дани проведени са Мусолинијем и једно заљубљивање у принцезу Анђелу ди Сулмоне која је била два пута млађа од њега и то сам ставио у причу", рекао је Славиша Павловић. Истраживање о Дучићевом животу трајало је годинама, а у роман утиснуте његове љубави, пријатељства, дипломатска каријера, разочарење у југословенство, али и борба за свој народ. Успони и падови пратили су га од Европе, па све до Америке, где је завршио свој живот.

Опширније: Химерина крв у Дневнику 2 РТС

Химерина крв:роман о Дучићу, аутора Славише Павловића, излази 24. августа, саопштила је издавачка кућа Лагуна. 

Године 1943. Јован Дучић, велики песник и дипломата, налази се у Америци. У кући на обали језера Мичиген он у сећање призива сцене из тешког детињства, хапшења и прогоне које је доживео од аустроугарских власти због патриотског рада. Здравље му је нарушено, нарочито након вести о Јасеновцу, али га то не спречава да пише своје последње редове и прогласе. Љут и бесан, разочаран у југословенство, свом секретару започиње причу о узбудљивом животу, присећа се мостарских дана, дружења са Алексом Шантићем, али и Бијељине и прве велике љубави. Говори о својим сусретима са Пашићем, Аписом, кафанским данима са Нушићем и Танкосићем, али и о првим љубавним аферама у српским новинама, чији је учесник био. Дане у Риму сматра најуспешнијим, где се као дипломата „рвао и поштовао“ са Мусолинијем и потајно се надао да ће му Дуче изручити Павелића, јер је желео лично да му стави омчу на врат. Све време га кроз римске дане прати и мистериозна А., краљева рођака, удата жена упола млађа од њега, са којом је у страсној вези.

„Јован Дучић је сумњао да Французи могу разумети Достојевског. По њиховом мишљењу живот је сам по себи превише компликован. Улога нашег духа је да га поједностављује и сређује, а не да га додатно компликује. У свом новом роману о Дучићу, Славиша Павловић показује да је заправо комплексност извор трајног интересовања за песника и његово дело.“ Владимир Пиштало

„Мало је оних који нису чули за Јована Дучића. Није мало ни оних који не знају ништа о његовој биографији. Славиша Павловић је својим новим романом, на начин достојан оног што је вредно у српској књижевној традицији, успео да осветли један аспект личности највећег љубавника међу српским песницима и највећег песника међу српским љубавницима.“ Владимир Кецмановић