ВАШЕ дело је постало својина једног народа, вашим именом се заклињу поколења, али кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја, хтијући да изразе оно што је најлепше у њима двома и љубави, проговорили језиком ваше поезије и нашли исте ваше речи."

Овако је својевремено Иво Андрић писао Јовану Дучићу, чијем је бурном животу писац Славиша Павловић (1982) посветио роман "Химерина крв" у издању "Лагуне". На питање да ли је после дугогодишњег проучавања живота и дела главног јунака открио нешто непознато, или веома мало познато, аутор, за "Новости", каже:

- То што је мало познато или непознато, стало је у 270 страна књиге, а мени као писцу било је најтеже да одаберем догађаје у којима ћу најбоље приказати ко је био Јован Дучић. Наравно, постоји и много догађаја који нису тачни, попут легенде да је Дучић зграду Амбасаде Србије у Будимпешти добио од једне грофице за заслуге у постељи. Занимљиво је да је истовремено имао много пријатеља и много непријатеља, па тако у периоду од неколико година, док Иво Андрић пише хвалоспев о Дучићу, а Џон Голсворти га назива великим песником Европе, Милован Ђилас пише да је његова мисао проституисана мисао херцеговачког сељака.

* У роману сте се бавили многобројним Дучићевим љубавним авантурама. Чиме је толико привлачио жене, често удате?

- Популарност је велики афродизијак. Дучић је већ у младости постао познат, док је с годинама та популарност бивала све већа. Говорио је неколико језика, био добро грађен, шармантан и културан, на добром положају и одседао у најбољим хотелима. Касније, када је стекао репутацију љубавника, жене су га још више опседале. Наравно, он није био имун, напротив. Волео је жене, посебно заузете - тешко доступне, што му је вероватно био изазов. Није се задовољавао нечим обичним, једноставним, него су га управо покретале тајне, које су неретко биле и изванредно надахнуће за изузетну љубавну поезију коју нам је оставио.

* Интригантна је једна епизода из 1925. која је кулминирала тучом у министарском кабинету...

- Милутин Јовановић, такође српски дипломата, подметнуо је аферу Дучићу у Швајцарској, када је песник оптужен да је отац детета извесне госпођице Вогел. Дучић је доказао на тамошњем суду да је то неистина, с обзиром на то да је дете рођено у јуну, а Јован је тек у јануару дошао у Женеву. Међутим, поред наших и европских листова, скандал је био толико велики да су о њему писали чак и афрички медији. Јован је премештен у Египат, али када је дошао у Министарство иностраних дела, сусрео се са Јовановићем. Избила је туча, у којој је Милутин остао да лежи на поду, крвавог носа. Док су му пружали помоћ, Дучић је изговорио да Јовановић треба да му буде захвалан због батина, јер ће га историја запамтити само због тога што га је тукао велики песник. И био је у праву.

* На Дучићеву поезију, али и његов живот, изгледа да је најјачи утисак оставила Јованка Тодоровић, која је иначе била удата?

Опширније: Вечерње новости: Дучића су покретале тајне

КЊИГА У КАРАНТИНУ: Писац Славиша Павловић у данима излолације пише две књиге, тренира у кућним условима и апелује да сви слушају препоруке струке.

 - Полицијски час и цела ситуација ме ремети, али не у писању већ уопштено у функционисању - тренирам код куће и трудим се да што више времена проводим у кући. Недостаје ми бокс, рекративац сам у боксерском клубу "Марчета Тим", као и фудбал, којим се рекративно бавим, па вежбам у кући - колико ми то простор дозвољава. Распоред у писању ми се није мењао. Углавном пишем ујутру. То ми је систем, начин живота. Поподне вежбам, увече гледам филмове... Чак ме је ова ситуација натерала да више пишем.

У НАЈАВИ: Чим прође пандемија изаћи ће ми роман о Јовану Дучићу. То је прича о великом дипломати и песнику, највећем љубавнику међу песницима и највећем песнику међу љубавницима. Обухвата цео његов живот, од рођења до последњих дана. У овом међупериоду пишем две књиге: роман "Завет потомака", који је наставак мог бестселера "Завет хероја", и књигу о Арчибалду Рајсу.

Апелујем да људи остану код куће, слушају препоруке струке и поштују одлуке државе, јер је то једини начин да избегнемо ову пошаст и заштитимо не само себе, него и друге!

РТС Издаваштво објавило је књигу Славише Павловића БЕСМРТНА ПРЕТХОДНИЦА Ратници Црне руке.

Замолили смо писца Славишу Павловића да подели са нама одломак из неке од најављених књига. Одабрао је одломак из романа о Јовану Дучићу.

Опширније: Више пишем, али ми бокс недостаје - РТС

Роман "Завет хероја" о Србима у Првом светском рату освојио руску публику. Проза нашег аутора заузела 10. место на листи најпродаванијих издања у Москви.

СРПСКИ роман "Завет хероја" младог писца и новинара Славише Павловића постао је хит у Русији и заузео десето место на листи најпродаванијих књига у Московском дому књиге, највећој књижари у земљи. Павловићево дело, објављено у "Лагуни" прошле године, доноси причу о једној српској породици током Великог рата:

- Говорим о вредностима једне генерације; части, витештву, борби да се задата реч одржи, без обзира на цену. Патриотизам једног малог народа, који је у тренуцима највеће трагедије успео да буде тако велики, представља нешто на шта се треба угледати - каже за "Новости" Павловић.

* Како је дошло до тога да роман освоји руску публику?

Опширније: Вечерње новости: Књига стигла и до Путина