Павловић за Курир: Уживао сам да пишем реплике за Миру Бањац и Петра Божовића

Књижевник и новинар Славиша Павловић иза себе има неколико сјајних романа: „Аписов апостол“, „Завет хероја“, „Химерина крв“ и дело „Ратници Црне руке“. Таleнтовани писац део је тима ТВ серије „Феликс“, која се емитује сваким радним даном од 18.30 и 22 часа на Курир телевизији, а открива нам како су настали омиљени ликови и хоће ли бити и друге сезоне.

Како сте ви завршили у серији Феликс као ко-креатор серије, један од сценариста и глумац?

Мој колега и пријатељ, Владимир Кецмановић, који је креатор серије, позвао ме је да пишем сценарио за Феликса. Као љубитељ доброг хумора, то сам схватио и као шансу, професионални изазов, али и посао у коме могу да уживам, јер комедија изискује добро расположење и забаву.

Што се моје глуме тиче, то је мала епизодна улога, коју сам ја написао, не очекујући да ће продуцент доћи на идеју да се као гост у серији појави неко и од писаца. Моја је срећа што та улога није захтевна, па ми није било тешко, али чини ми се да је улога коју сам написао за Дејана Стојиљковића нешто захтевнија, а он се одлично снашао. Такође, и Кецмановић се појављује у првој епизоди серије, коју је писао Душан Булић.

Који задатак вам је теже пао?

Да глумим, иако ми је било забавно. Тек сад сам схватио колико је то тежак и захтеван посао, нарочито када се нађете у истој сцени са професионалним глумцима.

Серија Феликс по жанру је ситком, што је вероватно и за сценаристу већи изазов јер публика очекује хумор. Да ли је заиста теже људе насмејати него расплакати?

Последње речи Едмунда Кина, британског позоришног глумца, биле су „Умрети је лако, комедија је тешка.“ Постоје људи са различитим смислом за хумор, па различито и реагују, док на тугу и несрећу реакције су, углавном, сличне.

Као тим, себи смо дали задатак да направимо нешто ново, другачије, а квалитетно, што ће током наредних година имати могућност да се развија.

Да ли сте неке мање улоге писали за одређене глумце? Колико вам је лакше као писцу кад знате ко ће играти тај карактер?

Уживао сам пишући текст за велике глумце попут Мире Бањац, Петра Божовића, Данице Максимовић, Тике Станића... Лакше је кад можете да замислите лик глумца, његов глас, осмех, поглед... Уосталом, као неко ко се бави писањем, одувек сам желео да радим са глумцима којима сам се дивио још од детињства.

Међутим, морам да нагласим оно што је битно – да су се кроз серију афирмисала два нова глумачка имена раскошног талента - Наташа Остојић, у улози Мартинеле и Јован Мијовић, у лику Момира, који су у друштву старијих и искусних колега заиста бриљирали. Уверен сам да ће они у будућности имати много тога да нам покажу.

Да ли је у плану друга сезона?

Надам се другој сезони, јер ми се чини да смо се тек заиграли. Имамо много идеја, тим се уиграо, па би наставак био и логичан след, а и, чини ми се, пун погодак. Феликс је извориште комедије.

Коју бисте од ваших књига волели да претворите у серију или филм?

Химерина крв: роман о Дучићу би била идеална књига за десет епизода серије. Ја сам је и писао на начин да би се лако претворила у сценарио.  То би, додусе био продукцијски захтеван посао, јер је реч о епохи, потом радња се догађа у неколико великих метропола, али један Јован Дучић сигурно заслужује такав подухват. 

Наравно филм по мом роману Завет хероја ми је одувек велика жеља, јер ми се чини да смо остали осиромашени за филмове о великом рату. Ипак је то било време великог успона, снаге и наде, уз све трагедије које су нас пратиле.

Радите ли на новом роману?

При крају сам једне збирке приповедака, у којој ће се наћи десет прича, у периоду од почетка 19. века до данас.

Оно што ми посебну пажњу заокупља јесте рад на роману о Светом Николају Велимировићу. Што више читам, истражујем и пишем о њему, схватам да ако је Бог једном народу дао Светог Николаја, онда сигурно не жели да тај народ нестане. Та мисао је, уосталом, и темељ на коме почива роман, а моја је жеља да што више читалаца упознам са једним великаном, јер учећи од њих и сами постајемо бољи. 

 

Љубомир Раданов