Вечерње новости: Књига стигла и до Путина
Роман "Завет хероја" о Србима у Првом светском рату освојио руску публику. Проза нашег аутора заузела 10. место на листи најпродаванијих издања у Москви.
СРПСКИ роман "Завет хероја" младог писца и новинара Славише Павловића постао је хит у Русији и заузео десето место на листи најпродаванијих књига у Московском дому књиге, највећој књижари у земљи. Павловићево дело, објављено у "Лагуни" прошле године, доноси причу о једној српској породици током Великог рата:
- Говорим о вредностима једне генерације; части, витештву, борби да се задата реч одржи, без обзира на цену. Патриотизам једног малог народа, који је у тренуцима највеће трагедије успео да буде тако велики, представља нешто на шта се треба угледати - каже за "Новости" Павловић.
* Како је дошло до тога да роман освоји руску публику?
- Код њих нема много књига са овом тематиком, па су прилично заинтересовани за тај период историје. На државном нивоу они су формирали Одбор за обележавање стогодишњице Великог рата, па је сенатор Анатолиј Лисицин, који је потпредседник тог одбора, одабрао моју књигу за превод на руски, а председник Думе Сергеј Наришкин је прочитао текст и написао предговор. Када је Наришкин, у мају долазио у Београд, имао сам прилику да га упознам, а видели смо се и у Москви на историјском скупу о Великом рату.
* Роман је стигао и до Путина?
- Када је Путин долазио у Београд, са њим у делегацији је путовао и сенатор Лисицин, заслужан за излазак руског издања "Завета хероја", али и за многе културне пројекте између две земље. Како је тих дана руско издање изашло из штампе, прва два штампана примерка поклонио је председнику Путину и председнику Николићу, као пример дугогодишње културне сарадње два блиска народа. То је изузетна част за једног писца.
* Како се у Русији односе према теми стогодишњице Првог светског рата, покушајима ревизије историје, оптуживању Србије?
- Они су изузетни по питању борбе за истину. Код њих нема компромиса са суштином. А истина је једна - Србија и Русија нису криве за Велики рат. Спремни су на информациони рат, спремни су за борбу само да докажу истину, а највећи борац за позитивно светло о Србији управо је Лисицин, који је заслужан за обнову Руског некропола у Београду.
* Крајем јула прошле године говорили сте на поменутом скупу у Москви?
- Скупу су присуствовали и руски министар културе Владимир Медински, председник Думе Сергеј Наришкин, затим многи француски и европски историчари. Толико лепих речи о Србији до тада никада нисам чуо, док је мој говор о српском учешћу у рату испраћен са посебном пажњом, па ми је секретарка Француске академије наука рекла да никад није чула да неко тако искрено и емотивно говори о својој земљи. На промоцији књиге у Москви, један од тамошњих студената носио је мајицу са ликом Гаврила Принципа. То је довољан показатељ шта они мисле о ревизији.
* Спремате ли нешто ново
- При крају сам трилера који је за сада добио радни назив "Идентитет". Иако је радња у садашњем времену, у причу сам убацио да и даље постоји организација "Црна рука", која ради за добробит Србије. Једноставно, од тог периода историје не могу да побегнем, али почео сам са радом на наставку "Завета хероја" који ће се звати "Завет потомака".
РАТНИЦИ ИЗ БАЈКЕ
РОЂЕН сам у месту где се одиграла Битка на Мачковом камену, моји преци су животом бранили моје право да 100 година касније живим слободно, одрастао сам уз приче о бесмртним херојима, тако да се у детињству створила слика о вредностима показаним у једном историјском тренутку. Мислим да је то најтрагичнији део српске историје, али уједно и најславнији, где су "ратници из бајке," како их је назвао немачки генерал Макензен, и највећу тугу претварали у славу. Такође, слога међу српским народом никада није била већа, а то је оно што нам је као народу најпотребније - каже Павловић.
За Вечерње новости: Бане Ђорђевић
