10 занимљивих чињеница о роману Аписов апостол
1. Лик Павла Говедарице инспирисан је истинитом причом једног српског новинара који је био оптужен и осуђен за ненамерно убиство пријатеља. Касније, та прича је добила другачији и необичан епилог који је писац искористио за књигу, након разговора с новинаром.
2. Име Павле добио је по Светом апостолу Павлу.
3. Аутор није могао да се одлучи за презиме, а желео је да буде необично. Док је смишљао, на телевизији је гледао снимак утакмице Југославија – Шпанија из 2000. године. Када је Дејан Говедарица постигао гол, а репортер узвикнуо његово презиме, аутор је то схватио као знак поред пута.
4. Надахнуће да организација „Уједињење или смрт“ познатија као „Црна рука,“ постоји и данас, иако је званично нестала током Великог рата настала, настала је када је писац прочитао извештај НКВД – совјетске обавештајне службе из тридесетих година прошлог века у коме помињу да Мустафа Голубић изузетно цени своју припадност организацији „Црна рука.“
5. Када главни лик књиге одлази у родни крај, иако се не помиње назив места, аутор је описивао свој завичај и помињао топониме из места Црнча поред Љубовије.
6. Новинар Волт Богданић који се помиње у књизи заиста постоји. Српског је порекла и добио је чак три Пулицерове награде.
7. Идеја да је Јован Дучић отрован од стране хрватске емиграције настала је након што је аутор прочитао писма упућена великом песнику у коме га пријатељи упозоравају да се припрема атентат на њега 1942. године због објављивања текстова о Јасеновцу у листу „Американски Србобран“ из Чикага.
8. Потомци војводе Војислава Танкосића и пуковника Аписа, који наводно данас воде Организацију, жеља су аутора да им макар књижевно, као омаж, подари нов живот и наследнике.
9. Гробно место (Четврта парцела, трећи ред, број 6), на ком се састаје главни јунак романа са чланом Црне руке заиста је гробно место војводе Танкосића на Новом гробљу у Београду.
10. Сцена из досијеа #8 у књизи, представља опис стварног догађаја из 1908. године, када су се, у кући сликарке Надежде Петровић, састали Јован Дучић, Војислав Танкосић, Драгутин Димитријевић Апис и Бранислав Нушић, како би разговарали о стварању удружења, које је касније добило име „Народна одбрана.“
